Saveti

- nikada ne treba odjednom uzimati veće količine lekovitog bilja jer tada može više da štete nego da koriste;

- pri prvom uzimanju određene biljke treba početi sa malom količinom da bi se ispitala alergijska reakcija organizma;

- pri sakupljanju biljaka iz prirode treba biti izuzetno obazriv i sakupljati samo one biljke za koje smo sigurni da ih dobro poznajemo;

- radi izbegavanja efekta navikavanja treba s vremena na vreme izvršiti zamenu pojedinih komponenti biljnih mešavina; najsigurnije je da promenu recepture izvrši farmaceut;

- izradu složenijih biljnih preparata, pogotovo onih koji sadrže toksične biljke, treba ostaviti stručnjacima;

- čajeve ne zaslađivati, a ako je to baš neophodno onda koristiti med ili javorov sirup; med se stavlja samo u prohlađen čaj (40 - 45° C) jer se na višoj temperaturi razgrađuje tako da ostanu samo šećeri;

- kod izbora biljaka ne treba eksperimentisati već treba koristiti ono lekovito bilje koje dokazano odgovara datoj bolesti;

- temperatura vode kojom se preliva biljka bogata vitaminom C (npr. šipak) ne bi smela da pređe 50° C jer se na višoj temperaturi ovaj vitamin razgrađuje;

- treba izbegavati uzimanje odjednom veće količine lekovitog bilja jer ono tada može biti štetno;

- zbog moguće alergijske reakcije najpre treba probati malu količinu biljaka;

- ako se biljke pripremaju i koriste prema uputstvu onda nemaju propratnih štetnih delovanja kao što to imaju lekovi.

Bosiljak (Ocimum basilicum) je visegodisnja zeljasta biljka iz familije usnatica (Lamiaceae). Izdanci su uspravni, do 80 cm visoki, često ljubičasti, pokriveni dugim kovrdžavim dlakama. Ima delovanja kao žalfija, matičnjak i nana. Zbog veoma prijatnog mirisa narod je koristi za poboljšanje raspoloženja, protiv nesanice i noćnog mokrenja.

 

 

Zalfija je dugovečan, razgranat, zbijen grmić, visok 50—90 cm. Stablo je pomalo drvenasto, višegodšnje i četvorouglasto na poprečnom preseku. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beličasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruženi u cvasti (klasaste pršljenove) na vrhovima stabljika i ogranaka. Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa

Žalfija ulazi u sastav velikog broja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jačaju sluzokožu (dejstvo tanina) i deluju anti-septično (dejstvo etarskog ulja). Do otkrića antibiotika žalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku čaja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda. Čaj i drugi lekovi načinjeni od žalfije upotrebljavaju se i za jačanje organizma, jer sadrže tanina i gorkih materija.

 

Lavanda (lavandula, despik, ženski despik) ili lat. Lavandula angustifolia je biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae).

Raste kao nizak žbun visine 50-80 cm. Stabljike su mnogobrojne, dlakave i četvorougaone. Listovi su linearno-šiljasti, sedeći (bez lisnih drški) i naspramno su raspoređeni. Cvetovi su sitni i sakupljeni u klasolike cvasti i jako lepe ljubičaste boje zbog čega se gaji i kao ukrasna biljka. Cvetovi kao i čitava biljka su izuzetno prijatno mirišljavi. Zbog dugotrajnog i jedinstvenog mirisa lavanda je danas u domaćinstvu jedna od najviše upotrebljavanih aromatičnih biljaka. Osušeni cvet se može koristiti kao čaj kod poremećaja raspoloženja, zamora, nesanice, lošeg varenja - nadimanja i grčeva. Osušen cvet i grančice se vrlo uspešno koriste u kupkama (20-100 g na 20l vode) kao i insekticid - u ormarima sa rubljem odbijaju moljce.

 

 

Zeleni caj je osuseno lisce cajne biljke Camellia smensis. Ova biljka je skromnog izgleda i sitnih listica. Raste u Kini,Indiji,Japanu.Cejlonu i na Kavkazu. Od nacina prerade zavisi da li ce se dobiti crni,zeleni,beli ili crveni caj.

Ispitivanja delovanja zelenog caja potvrdila su da se njime moze spreciti maligno oboljenje prostate, a moze

se i popraviti stanje vec obolelih osoba.Zeleni caj snizava ukupni holesterol, pomaze snizavanju krvnog pritiska, sto blagotvorno

utice na srce i krvne sudove.Miris tog napitka nezne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi celo telo,

umiruje, opusta i prociscava organizam.Ekstrakt polifenola dobijenog iz listova biljke zelenog caja smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolestikrvnog sistema i arteroskleroze.Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji

sprecava stetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini.Caj sadrzi i minerale vazne za covekovo zdravlje poput kalijuma,bakra,gvozdja i mangana.sadrzi malo teofilina i teobromina.Deluje diuretski, pomaze protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoca i podstice povrsinsku cirkulaciju

Lekoviti deo biljke : listovi i cvet

Priprema : 1 kasisica caja (5 gr) i 250 ml vruce vode(nesme da provri) drzi se u pokrivenoj posudi 3 minuta.

 

 

Kamilica (lat. Matricaria chamomilla L. Syn. M. recutita L.) u narodu još poznata i kao ramenak, titrica, prstenak, popadija, bolivač, milica-trava, milanka, gamilica, kamil-tej, kokošnjak, carev cvet, gorčak, sitna bela rada je biljka iz porodice glavočika (Asteraceae) i jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka prisutna u skoro svakom domaćinstvu.

 

Najlekovitiji su cvetovi sakupljeni u glavičaste cvasti. Sadrže eterično ulje koje im daje prijatan miris pa upotreba čaja od ove biljke, osim lekovitosti, predstavlja i pravo zadovoljstvo i osveženje. Glavna lekovitost ove biljke ogleda se u lečenju želudačno-crevnih bolesti (gastritis, enteritis, nadimanja, grčevi, kolitis), neurodepresija i oboljenja materice (lat. matrix = materica). Spolja se upotrebljava protiv upala kože i sluzokože, za inhalaciju, kupke itd. jer poseduje dobra antibakterijska, antivirusna i fungicidna dejstva.